Kako Velika Britanija obeležava „Šekspirov jubilej“

Izvor: http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/kako-velika-britanija-obelezava-sekspirov-jubilej/

Velika Britanija je odavno spremna za 23. april, kada će u velikom stilu obeležiti 400 godina od smrti Vilijama Šekspira (1564 -1616), velikana engleske i svetske književnosti.

Takozvani „Šekspirov jubilej“ širom Velike Britanije uveličaće čitava paleta događaja kulturnog, edukativnog i zabavnog tipa. Poseban akcenat stavljen je na Stratford na Ejvonu, Šekspirov rodni grad, koji će ovih dana biti centar dešavanja. Engleska očekuje preko pet miliona posetilaca iz različitih krajeva sveta, koji su već rezervisali karte za Englesku. Jasno, malo ko planira da propusti spektakl obilaska Stentforda na Ejvonu u vreme obeležavanja ovog velikog jubileja.

Šekspirova učionica, koja će biti otvorena za posetioce 23. aprila, uređena je tako da iznova oživi Englesku 16. veka, tačnije iz vremena u kom je „mali Vilijam“ učio da piše. Ovo je samo jedna od atrakcija priređenih za posetioce Engleske povodom četiri veka od kada je svet napustio jedan od najvećih pisaca sveta.

Crkva Svete Trojice, u kojoj je Šekspir kršten i sahranjen, biće središte brojnih muzičkih događaja. Zakazani su operski nastupi kao i oda pesnikinje Kerol En Dafi.

U istom gradu, glumci Džudi Denč, Helen Miren, Ijan Makelen, Benedikt Kamberbač i Džozef Fajns igraće Šekspirove komade u Šekspirovom Kraljevskom pozorištu u okviru spektakla „Šekspir Šou“, kom će, kako je najavljeno, pristustvovati i princ Čarls.

U subotu, na dan godišnjice Šekspirove smrti, Engleska će obeležavati i Svetog Džordža, nacionalni praznik. Organizovana je plesna parada, koju će pratiti neizostavni vatromet. Televizijske stanice i bioskopi iz zemalja širom sveta uživo će prenositi dešavanja sa ulične proslave, kao i zasigurno vanserijski pozorišni defile „Šekspir Šou“.

Ogromno interesovanje privukao je i najavljeni Svetski Šekspir kongres, za koji se očekuje da će biti najveće okupljanje „šekspirovaca“ iz različitih delova sveta ikada realizovano.

Pored Stentforda na Ejvonu, „Šekspirov jubilej“ obeležavaće se i u Londonu, Oksfordu, Gilfordu, Noriču, Vindzoru, Bristolu, Kardifu i u Belfastu.

Opus sačuvanih Šekspirovih dela obuhvata 38 pozorišnih komada, 154 soneta i nekoliko poema. I danas aktuelni pozorišni komadi Vilijama Šekspira smatraju se „velikim testom“ za pozorišne glumce. U brojnim teatrima širom sveta još uvek važi pravilo da, „ako nisi zablistao u nekom Šekspirovom komadu, nikako sebe ne možeš nazvati velikanom pozorišta“.

Najveći deo svog opusa Šekspir je napisao između 1590. i 1613. godine. Do kraja 16. veka uglavnom je bio fokusiran na pisanje komedija i istorijskih drama.

Početkom 17. veka, Šekspir se okreće tragedijama. Pisao ih je otprilike do 1608. Tada nastaju klasici „Hamlet“, „Kralj Lir“ i „Magbet“, koji se smatraju najboljim pozorišnim komadima do sada napisanim na engleskom jeziku.

Iako ugledan pozorišni pisac i pesnik za života, Šekspirova slava poprima današnje razmere tek u 19. veku. Njegovu genijalnost tada posebno ističu romantičari, dok ga viktorijanci slave gotovo kao božanstvo.

S početkom 20. veka, dela Vilijama Šekspira već postaju „svetsko dobro“ i počinju da se prikazuju u raznolikim kulturnim i političkim kontekstima u skoro celom svetu.

Kako je rođen 26. aprila 1564, svega „tri dana posle smrti“, u Engleskoj je već pripremljen i poseban program za obeležavanje godišnjice Šekspirovog rođenja.

21 phrases you use without realizing you’re quoting Shakespeare